Euforija

Buđenjem ranog proleća - gubiš li sebe il se pronalziš?

U kapima kiše što čiste nebo, gde si ti?

Samuješ ili se pribojavaš u društvu?

Tuguješ ili se raduješ?

Muči li te dolazak novog?

Bujanje starog, poznatog osećaja da grabiš harbro.. Napred, u nepoznato.

Sve ti je jasno. A ništa ne znaš.

I još se pitaš - KUDA? SA KIME?

Poznato ti je.. Hodio su putem rizika. Bauljao i lutao.

Uzmicao pred opasnim. I nabasao na otkriće.

Otkriće bolno. A lekovito.

Otkrio istinu za kojom tragaš.

I dalje ideš, trčiš, letiš... U sunovrat. U nove daljine.

Pitaš se DOKLE?

I kad će sve stati? Gde se to skriva tvoja sreća?

Zašto žudiš?

Čemu se čudiš - pa to si hteo.

Ostani tu. Budi sam. Sa sobom. Sa drugima.Tuga i sreća lice su i naličje, iste medalje.

Nema tu zbogom. Nema nazad. Ni vreme ne staje. Kreće se, prolazi.

Uvek napred.

Čemu pitanja, kad u tišini spoznaješ istinu.

Stani. Umiri se. Ne misli.

Osećaj ne vara. On zna. Bez uzvika. Bez pitanja.

Budi prisutan. Sada. Ovde. U dubini, na visini.

Ništa ti ne treba. A sve ti fali. I dalje se pitaš.

Prestani. Dosta je. Svega je i malo i previše.

Neće ti doći ono za čim žudiš besomučno.

Ako ostaviš želju - dobijaš puno.

Odrekni se svega. Nastavi dalje. Novo ne želi staro.

Još u vek u tebi tinja to staro. Ume i zna kako na "onu" stranu.

Budi duga. Prelivaj se. Sunce je u tebi. Kroz kišu slika novi svet.

Svet lepote i ispunjenja.

Ništa ti ne treba. Osim, sebe.

#followyourself #nensylaluna