Ko si ti
Da sunce uniziš,
Senku baciš,
U ponor svoj vučeš?
Ko si ti
Da blagodat Božiju
Ne ceniš,
Da otrov sipaš
U kup sočnog nektara?
Ko si ti
Da tamu pozivaš
Da svod nebeski prekrije
Dok vedri ti lice skrhano?
Ko si ti
Da nestaješ?
U prah se pretvaraš
I pepeo postaješ.
Ko si ti
Da pesmu najlepšu
Gromom zastrašuješ?
Olujom tom
Samog sebe poplaviš.
Ko si ti
Da se o dobrotu
I dražest
Srca radosnog
Ogrešiš?
Ko si ti
Da sumnju seješ,
Nesigurnost zračiš,
San u moru pretvaraš?
Ko si?
Znaš li?
Mrak će ti okriti
Kad zvezde se skriju,
Kad mesec zađe,
Kad proguta te
Beznađe.
Comments