Nije li sve odraz nas samih?

Beograd je danas bio nekako umiren. Kao da ga ništa ne dotiče. Zagušljivo je u prevozu, ljudi se i dalje guraju kao da je to najveće pravo koje im pripada u jednom danu. Barem to.

Sve deluje sivo i crno. Uz dosta crvene - živosti neke pritajene. Da nagovesti da je žurka tu odmah iza ćoška. Pitanje je ideš li da radiš ono što si isplanirao il u omiljeni cafe da se opustiš - ionako nije do tebe što nemaš posla je l?

Ko se najviše smeje, a ko raduje još jednom danu u kome se sve može promeniti i čudo doživeti?

Ko je danas rešio da ne posustane i uporno ide ka svom cilju?

Čini mi se onaj koji o tome preterano ne razmišlja. Ravnodušan je, ne pridaje važnost. Odlučan je da radi. Čak iako ne zna tačno sve i ako nije vrhunski ekspert. On samo o tome ne razmišlja.

Čita, piše, sluša neki motivacioni video, istražuje ključne reči za SEO svojih web stranica - toliko je nekih naizgled beznačajnih radnji. A zapravo samo su one deo nekog većeg, ozbiljnijeg dostignuća. Ako ne znaš to sitno, kako dalje ka većem?

Ono što želite dovoljno jako to vam i polazi za rukom.

Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari.

Te dve rečenice sam toliko puta čula. Ima tu istine, međutim, više nisam sigurna da se želje ostvaruju. Trebale su mi godine da shvatim. :)

Sjajni Vadim Zeland, autor Transurfinga bavi se pitanjem kako ostvariti ono što želite. On ukazuje upravo da se ne ostvaruje želja već namera.

Namera ne veruje i ne želi, ona jednostavno deluje. Namera pretpostavlja da je sve već rešeno: jednostavno sam odlučio da će tako biti - to je već gotovo činjenica koja se događa. "Šum jutarnjih zvezda - Transurfing 2. deo"

Poznato vam je ovo sigurno iz videa Ane Bučević (kada ushićeno govori Rješeno je...) i videa Ester Hiks.

Je l sumnji to nije dovoljno? Uporna i dalje u sabotaži?

Videla sam skoro na instagramu neku knjigu interesantnog naslova "Sh#t Your ego Says" od James McCrae. Koliko nas naš ego sapliće, sumnja, odugovlači, boji se neuspeha. Sve to treba lepo na "ignore".

(Industrija knjiga je definitivno u ekspanziji, posebno ove self help teme buđenja istinskog ja. Što ne bismo svi bili sjajni, ko nam to brani?)

Mislim da je učenje rešenje. Neznanje nas drži u stanju "ne ja to ne mogu". Opet, bitno je znati šta to hoćemo. Šta i zašto? U vezi sa tim podelila bih jedno izlaganje Simona Sineka koji objašnjava Kako da nađemo svoju iskru i to kroz 5 pravila od kojih sam odabrala 4:

Sledi ono što želiš. Simon daje slikovit primer 2 tipa ljudi: jedni koji vide i uzimaju to što žele i drugi koji primećuju samo ono što ih sprečava da dobiju to što žele.

Nekad si Ti problem. Preuzmi zasluge za dobro i odgovornost za loše.

Budi onaj koji poslednji govori.

Znaj da određen tretman u društvu imaš samo zbog svoje pozicije. To nije do tebe lično.

Simpa je ovaj Simon, a pritom i inteligentan :)

Ovo 3. pravilo će mi biti izazov za savladati.