Svetlo si Božije milosti u tami

Proklete su duše bezbožne što haraju svetom. No Božansku iskru taknuti ne mogu. Kao val što plavi tako i dobrota miri. Svedržitelj svetlom poziva. Zrak jedan je dovoljan da razbudi uspavane, obasja tminu da svetlo ugledaš.

I ko što dan ima noć, tako i čovek ima Oca nebeskog. I majku Bogorodicu. Duha svetog što udahom nadu uliva, verom ozdravljuje.

Tužne su duše što plaše se neznanog. Uzalud se radosti opiru. Nema pravde gde čovekov um vlada. Oprati se mora i pustiti srcu da vođen ljubavlju božanskom s anđelima zapleše. Tu igru sjajnu, svemirsku i tajnu.

Pokret je promena. Iznova se rađa. U svakom trenu što bledi i staro otpušta. Ostavlja bezdan svirepe želje, što ga u ponor vuče. Uzleti, predaj se, ne sumnjaj više. Sve ti je već dato. Svetlosti se prepusti. I duboko voli. Daj uvek i ponovo. I kad misliš da nemaš više, ti daj još malo. Preostalo tebi će biti vraćeno. A to je puno, beskonačno. Vrlina davna, smernost prava.

Uzleti, vini se, suncu blagorodnom zahvali se.

Svetlo si Božije milosti u tami.

Život je nepresušna riznica čuda, samo ako li stopama stvoritelja hodiš i njegovoj se promisli prepustiš.

—//—

17. Studenog na Studenoj planini, zrak opija, nebo blagosilja, a tlo podržava.

Život je pesma stvaraoca.✨