Vreme istine

Vreme je za istinu, univerzalnu. Sveprisutnu. Oslobađajuća je. Premda, ume biti bolna, jer i put ka samospoznaji, put duše je put samopregora. Dugotrpljenja do izbavljenja. Iz kaveza il zatvora mračne nesvesti i pohranjenog bola podsvesti.

Neustrašivost je njena zastita.

Promišljenost i takt njene vrline.

Mudrost, posledica strpljenja i preispitivanja. Dubokog. Preispitivanja koje zalazi u najtamnije hodnike, i do samog dna, hladnog se spušta.

Da bi te, oslobođenog, pokajanog, oproštenog vratila sebi. I raširila krila za bezbrižan let. Let u vrli, novi svet.

Poštuj je. Tu istinu što ko zmija se šunja nečujno, i što pevom ptica u visine zove. Ona je jedina uzdanica, da svoje snove slediš. I verom se, krotkošću i smirenjem, odvažiš da na put pravi kreneš.