Zaborav

Neka me sad

Tama povede

U odaje svoje

Strašne, tajne.

Neka me

Svi zaborave sad

Jer studen je java

Što opkoli grad.

Neka me sad

Vetar nosi

Daleko, najdalje,

Gde ne čuje se

Ljudski gnev.

Neka me

Tihi dodir tvoj

Umiri i spase,

Odvede tamo

Gde ruža je princa zavela

Gde oblak se suncu poklonio

Gde žubor je potoka od plaća glasniji.

Neka me

Miomiris tvoj

Razneži do bola

Neka se cela rastavim na pola

Neka sve nemo posle mene ostane.

Nek tužna je vrba

I ptica poj.

Nek razdani se brzo

I razgrne tmina.

Nek ti od sete suza kane

Tad seti se nas u bolje dane

Kada smo bili božiji spoj.